Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
MAROKANSKA PRINCEZA jeste drugi deo tetralogije, u njemu se prepliće nekoliko žanrova. Ovo je roman u kome je Dajana na izuzetno dobar način predstavila svoj stvaralački potencijal. Među izuzetno realističkim opisima, dobro uklopljenim psihiloškim momentima, krajnjim granicama ljudskosti, među zverinjakom pornografije, ubistava i bogatstva, ovo je roman koji ostavlja bez daha sve one koji vole kriminalistički žanr. Iako se vodi kao drugi deo tetralogije, uvek se može pročitati zaseban. Roman koji za sobom vuče mnogo pohvala i dosta kritika, što zbog tako slobodnog stila pisanja, što zbog toga da mnoge stvari nisu onakve kako na prvi pogled deluju i Dajana je među svih 300strana ostala verna tom motou..
1. izdanje
Biblioteka Bestseler, 325str, 21cm
tiraž - 1.000.kom
Deo 2
Začula je kako se otvaraju vrata. U sobu je ušao Mickey u pratnji još dvojice ogromnih muškaraca koji su se sigurno bavili rvačkim sportom.
- Gazda te očekuje, Patricia.
Bila je spremna.
- Hajdemo - mazno ga je uhvatila za ruku, nije reagovao. - Jedva čekam da vas bolje upoznam.
Sišli su stepenicama sprat niže. Sve je bilo besprekorno uređeno, luksuzno. Audrey se zamisli, nemoguće da je taj čovek ovu jahticu kupio zaradom od seksa (tuđeg seksa).
Mickey joj je, velikodušno, otvorio jedna vrata. Bio je to omanji kazino u stilu Las Vegasa. Nedaleko bila je jedna bina, omanji stol za poker, rulet, nekoliko automata, jedan bilijarski stol. Za tim stolom bilo je nekoliko muškaraca i devojke koje su im visile oko vrata. Audrey ih sa mržnjom odmeri. Bile su drogirane.
- Dakle, to je ta nova? - javio se jedan od tih muškaraca. Istupio je pred nju. Bio je visok, mršav, maljavih grudi koje je videla kroz poluotvorenu košulju crne boje, sa zlatnom ogrlicom oko vrata, sa preizraženom jabučicom. Imao je tamnu kožu, nekoliko velikih mladeža na ruci. Nije imao zlatnu narukvicu za kojom je Audrey tragala. Nijedan od muškaraca to nije imao. Odmerila ih je, stereotipno obučeni u crne košulje i farmerice. Tamne kože, neobrijanih lica, suviše oholog držanja, suviše nadmeni i prepotentni.
- Da. Zove se Patricia. Ima li šta još uz to? - Mickey se okrenu ka njoj. Ona je i dalje posmatrala one ženske što su visile ovim muškarcima oko vrata. Kao da nije mogla da odvoji pogled od njih. Da li je to u njoj opet budilo sećanje?
- Pante. Patricia Pante.
- Naravno. Dođi bliže da te malo bolje vidim - odložio je bilijarski štap kraj sebe. Ruke je stisnuo.
Hodala je polako ka njemu gledajući ga bez straha ravno u oči. Videla je samo duboku prazninu, bezdušnost. Oseti jezu. Čovek bez duše i osećanja nije čovek, rekla je jednom jedna policajka. Taj čovek je očito mašina, rob. Pružila mu je ruku.
- Milo mi je - trudila se da deluje mazno. Sve oči su bile uprte u nju. Zanimljivo. Poput nekog ko pred pobesnelom ruljom, kao centar pažnje, ide na počasnu giljotinu.
- Ne volim kurve dolutale niotkuda - javila se jedna od tih devojaka koja je gledala sa mržnjom. - Suviše su opasne.
- Nisam opasna. I nisam dolutala niotkuda - promrmlja Audrey siktavo. - Ja samo želim da nešto zaradim - ovo je zvučalo toliko očajno da bi se ona u nekoj lepšoj situaciji valjala od smeha.
- To ne znamo - zaključi ta devojka. - Vodite je u ...
- Stani! - začuo se jedan drugi ženski glas koji je dopirao sa vrata. Audrey je osmotrila tu ženu koja im je pristupila. Imala je smeđu kosu koja je dopirala do ramena, bledo lice, prenašminkane smeđe oči, pune namazane usne. Ženi je moglo biti oko četrdeset godina. Bila je okićena zlatom u elegantnom kostimu, sa dugim lepim rukama, mladežom na vratu i skupim minđušama. Žena joj je pristupila.
- Nova, rekoste? - u glasu joj se psećao francuski dijalekt. Nije skidala oči sa nje, nije joj se dopala i nije joj verovala.
Audrey se oseti neobično čudno pred njenim očima. Žena ju je samo posmatrala par trenutaka vrlo upitno, a onda joj je okrenula leđa.
- Čudno - reče žena, uperivši pogled pred sebe - ličite mi na nekog. Okreni se mala.
Audrey počeka tren-dva te se vrlo lakoumno okrene na potpetici. Sada je ona posmatrala tu ženu za koju je bila ubeđena da je nikad nigde nije srela.
- Zadovoljni? - upita brzo.
- Ćuti mala. Ovde samo ja pričam. Ti si stvarno nova? Momci moraćete ovu curicu da naučite nekim pametnijim stvarima. Kao i to da gazdarici ne upada u reč - reče žena gromoglasno. Nije imala nikakvu želju da se pozdravi, da bude uljudnija.
Dakle tako, zaključi Audrey. Pravi vlasnik ovog broda i svega bila je ta žena.
- Gde je Crnja? - obrcne se prenašminkana žena na jednog momka. Ovaj je skoro istog trena ispustio jednu od devojaka što mu je visila na vratu.
- Sada bi trebao da stigne – rekao je momak. Zirnio je u Audrey. Ova mu se mazno osmehne. Sve to joj se u tim trenucima odjednom činilo stravično bliskim, već prođenim i doživljenim...
- Zgodna si ti mala - rekla je ta žena. Sa momcima se nešto došaptavala. Audrey je ništa nije čula. Popravila je svoju suknjicu i kosu.
- Pa mala, Crnja neće doći - okrenula se žena ka njoj uputivši joj dug, ružan osmeh. - On voli zabave.
- Je li? I ja - potvrdi Audrey osmehnuvši se svojim starim mangupskim osmehom kojim se u poslednje vreme tako retko služila.
- Divno, vas dvoje ćete pasirati jedno drugom - pretpostavi ta žena. - Ja ne volim zabave i sada sam nešto ranije došla odatle. Andersenovi nikad nisu bili zanimljivo društvo - reče žena za sebe, posmatrajući Audrey. - Vodite je - naredila je momcima koji su istovremeno ostavili one devojke i krenuli ka Audrey.
Audrey pažljivo uzmakne.
- Polako. Nisam ja stoka! - reče tiho i preteći. A onda je zirnula u tu ženu koju su svi jednako poštovali. - Sem toga ne mogu da dopustim da me neko vodi gde mu se prohte, a da ja tom nekom ne znam ni ime. To ne pristaje nekom ko je poslovan i kreativan kao vi.
Žena se glasno nasmejala, vrteći glavom, smeđa kosa se nekako raštrkala i Audrey je odmah prepoznala periku. Sva ta žena učini joj se u jednom momentu toliko veštačkom i plastičnom da bi joj lutke iz izloga bile stopostotno življe.
- Imaš duha mala. Ti ćeš biti dobra roba za filmove - prišla joj je i naglo ščepala za bradu držeći je vrlo čvrsto, vrlo jako, gledajući je široko rastvorenim očima punim isplivalog prezira. - Niko mene ne zaustavlja, ne govori šta želi dok sam ja ovde. Mene svi poštuju, čuješ li? Treba to još da naučiš! Momci će te naučiti - još jače je stisnula. Audrey oseti bol. No, nije se opirala. Naglo ju je pustila dajući glavom znak momcima koji su je zgrabili pod ruke čeličnim stiskom.
- Sem toga, zovem se Elizabeth, zlato.
Momci su je odveli tako stisnutu u jednu od pokrajnih soba koja je imala ogroman prozor koji zapravo nije gledao nigde posebno. Imao je navučenu zavesu. Momci su je bez mnogo saosećanja spustili na jednu od stolica, i ona se oseti bolje kada je sela, svesna kako te visoke potpetice nisu dobra strana te večeri. Pažljivo ih je posmatrala osećajući se kako je vreme za beg. Videla je šta je videla, naredni put ovamo može doći samo sa oružjem, bombama, prigušivačima i kamerom.
Govorili su nešto na portugalskom. Nije ih razumela, ali imala je utisak kako zbijaju prljave šale na njen račun. Jedan od njih pokazivao je na njenu plavu kosu smejući se i pomalo je povukavši, drugi je zurio u njene grudi.
Jedan od njih joj je nešto rekao, te je zgrabio za zglavak ruke i dovukao do prozora. Sklonili su tešku, punu zavesu koja je skrivala zaprepašćujući, nesvakidašnji prizor. To je bio veliki, pomalo natrpan studio za snimanje pornografskih filmova, sa nekoliko kamermana skrivenih lica, sa kačketima koji im u tim pretoplim prostorijama nisu bili potrebni. U prostoriji se nalazilo nekoliko stolova smeđe boje, na kojima su mlade i gole devojke, nepokretno ležale, a muškarci su poput životinja visili iznad njih ... Lica su im bila znojava, tela lepa, preplanula, negovana.. Svi su bili crnokosi, snažne građe, bez malja, sa kondomima ... Par trenutaka je nekako potrešena zurila u stravičan prizor tih orgija, koje su više ličile na samo otvaranje pakla i njihovih sledbenika, nego na išta što je pametno i na čast svetu ...
