dianna-divernoe

TAJNE STRASTI GROFICE RAZASKY

TAJNE STRASTI GROFICE RAZASKY - roman ispunjen komikom i sa blagim primesama erotike. Kako je Dajana Diverno osoba koja voli smeh i šalu, moglo bi se reći kako ovaj roman u sebi poseduje maleni delić njenog pogleda na svet. Nakon što saznaje kako joj život nije idiličan i kako je suprug godinama vara, samoživa grofica Drasela Razasky preuzima svoj život u svoje ruke. Uz pomoć svoje svekrve zavodi budućeg premijera Mađarske, Janoša Falkona i vrlo intrigantnim igricama nameće svoju volju svim ljudima naokolo... Roman je ispunjen strašću, dešava se u ruskoj prestonici u savremeno doba i jasno pokazuje kako su sve žene na neki način veštice kada u svoju korist koriste muževljeva švrljanja.. Zar bi grofica Razasky bila drugačija?

Sutradan je odlučila da poseti svog dragog svekra i svekrvu u njihovom divnom toplom domu u Arpad ulici, u Dunantulu. Dom je bio u veselim bojama, u pitanju je bila ogromna kuća sa poslugom, izuzetnim nameštajem, stil je priličio Razaskijevima, i odisao je ekskluzivnošću. Pre tri godine Piroška ga je, sa razlogom i entuzijazmom renovirala, iz- bacila je stari nameštaj i uvela je mnogo divnih novina ... Sada Drasela, za razliku od prethodne godine, nije ni pet sekundi provela u posmatranju tih novina koje su svima zapadale za oko (fontana u hodniku, ogromne, skupe slike ljudi, kipovi, svećnjaci ...). Odjurila je u primaću sobu. Nosila je bundu, koju je inače nosila samo kada je bila u Budimpešti. Bio je to nekakav, njen, lični, neodoljivi ritual.
Dočekali su je kiselih lica, a nije očekivala drugačije. Samo ih je urođena strana glumatanja činila koliko toliko dobrim domaćinima da joj na velikodušan i uslužan način ponude kolače, keks, piće, i vino. Ni- šta nije uzela od toga. Razgovarali su nevezano o običnim stvarima i Drasela je znala da, ukoliko Stanislav sam ne izađe iz prostorije, da će da zamoli Pirošku da joj desetak minuta pravi divno društvo u jednoj od pokrajnih soba uz nekakav blesav izgovor o štrikanju ili heklanju. Kada su se ona i Dimitri venčali, u prvim godinama njihovog braka, živeli su u tim pokrajnjim sobama. To je tada uticalo na njen i Dimitrijev brak. Umesto da su se zbližavali, udaljavanje je bilo neminovno. Piroška je volela da bude komandir u svemu i u tome nije bilo nikakvih polemika. Nikad nije dopuštala svojoj snahi da nešto smisli ili uradi.
Drasela se na to navikla.
Konačno Stanislav se, uz reči kako hitno mora da obavi važan razgovor sa starim prijateljem iz Segedina, oprostio od njih (mada je to poslužilo kao izgovor da konačno ode iz društva svoje snahe za koju je mislio kako je nepodnošljiva.)
Piroška i ona su ostale same. Piroška je u vezi netrpeljivosti delila mišljenje sa svojim suprugom. Sada ju je upitno posmatrala Draselu, žarko je želela da ova kaže svoje što misli, zapravo istrese se na njih, i ode. Od kako je njen sin priredio doktorsku scenu svojom požudom i onim besramnim stanjem, Stanislavu i njoj je košmar, sveden na to da pod striktno slušaju svoju omrznutu snahu, bio nepodnošljiv. Piroška je mogla da kaže kako joj život više nema onaj divni sladunjavi prizvuk i da joj smeta što više nija ta koja diktira sve. U određenim minutima mogla je da se zakune kako bi joj bilo draže da se farsa konačno rasplete, Drasela sa razvodom ili bez, ode iz njihovih života i sve poprimi staru kolotečinu.
– Hoću da znam još nešto o nekom – rekla je Drasela. Smeđe oči joj nisu davale mira.
– Glupo je da pitam o kome je reč – zaključi Piroška. Prošla je nervoznim pokretom ruke kroz kosu. Odlučila je da ostane verna boji lešnika. I ovaj put njena kosa se sijala u toj nijansi.
– Želim da ga sretnem. Negde. Možda i ovde – pokazala je rukom oko sebe.
– Ovde? – Piroška upitno ponovi za njom.
– Da. Kuća je dovoljno velika, preuređena i ekskluzivna da nas dvoje budemo malčice intimniji. Ne mogu da ga odvedem u moj dom i dom mog dragog supruga. Tamo mi je kćer, onda Aneta, znate žena koja kuva za nas, zna me bar tristotine godina ... Dimitri ne bi bio očaran time da nas zatekne malo bliskije nego što bi trebalo – nije mogla da ne bude zajedljiva. – Ja sam njegova žena, a ono je njegov dragi drug sa studija. Jedino što bi za nas dvoje bilo normalno da radimo jeste da gledamo enciklopedije o malignim oboljenjima, HIV-u i pederima koje je strefila ta bolest, a ne da se bavimo stavljanjem i vađenjem – pokazivala joj je prstima.
Piroška je bila zgranuta.
– Vi hoćete – da – ja – njega – dovedem – ovamo?!
– Tako nekako. Nešto smislite ... – Drasela je bila vrlo pakosna. Odjednom su joj sve one godine ćutanja, patnje, uvreda bile pred očima. Opet je videla sebe kako sedi, a oni joj dobacuju sve i svašta. – Hoću da bude uverljivo. Vi ga ipak više poznajete, kao i on vas. Koliko sam shvatila, dok je bio na studijama, često je dolazio kod vas da ruča ili večera. Ponekad je i prespavao. To se ne zaboravlja, rekla bih. Recite mu kako ste ga se kao .. kao majka uželeli i da biste bili očarani da on bude gost kod vas na ručku. To je normalno, zar ne? Ionako smo se, ne zaboravite – uprla je kažiprst u nju – dogovorile da ćete da mi pomognete da proširim krug svojih intimnih znanaca, pošto sam loša koza društva i treba da se ugledam na svog supruga koji je uzor čovek. U korist svega toga, ćutim što se tiče vašeg divnog vaspitanog sinčića i njegovog bavljenja ... Znate već čime. Da dodam – nije mogla da ne bude drska do kraja – baš sam bila fascinirana tom kupovinom. Divno od vas što ste me pozvali, jer da nisam išla, ne bih ni saznala da mi je suprug privatan ginekolog koji radi za džabe. I od tog dana – pucnula je prstima – sve je u mom životu na uzlaznoj putanji.
Piroška je sedela nemo, skršeno, pakao koji je izgledao tako mali, pretio je da bude još veći i ona je znala kako će prvom prilikom sve slike sa venčanja Dimitrija i Drasele, s radošću baciti u kamin. Gledala je tu ženu pred sobom i čudila se tome kako je nekad mislila da je ova bezazlena, naivna, pomalo glupkasta ...? Prevarila se. Glupe osobe nisu toliko glupe.
– Vi ste ozbiljni? – Piroška je upitala još jednom. Nije sebe mogla da zamisli u ulozi svodnika. Ko zna koga će sve njena snaha da poželi da vidi u svom krevetu i ona će uvek, po tom pitanju, da joj izlazi u susret, smišljaće bajkovite ručkove kako bi se sa svim tim muškarcima podsetila perioda njihove mladosti, dok će Drasela posle ručka da .. Odurno! Međutim, nije mogla da je odbije.
– Vrlo ozbiljna. Recite mi jedno, draga moja svekrvo, s obzirom da ćemo na ovaj način da se upoznamo, zaslužujem da znam da li ste ikad izgarali od žudnje za nekim na takav način da ste bili spremni na sve samo za trenutak uz tu osobu?
– Nisam imala takvih gluposti tokom života – odvrati Piroška, rukom je odmahnula pri tome.
– To nisu gluposti. Glupost je ovaj vaš život koji protiče ovakvim tokom, koji odlazi bez ikakvih osećanja. Za vas je najveći osećaj kog možete da steknete i kog ste zapravo i stekli, da nakon obilne večere kulturno podrignete i prdnete, i da lajete na sve i svakog za koga smatrate da je ispod vas! Svaka čast na osećajima. Klonila bih se toga. Prdež nije nešto što smatram privilegovanim osećanjem, kao ni beskorisno lajanje!
– Dokle ćemo da se vređamo, zar ne mislite da..
– Da vam ovo odgovara? Naravno, da to mislim. Prava stvar za vas jeste da vas neko blati, mrzi i ponižava, kako biste konačno stekli malo dostojanstva kog bi na lak način mogli da ukažete drugim ljudima. Čovek se uči na vlastitim greškama.
Piroška je otpila gutljaj vina kog joj je još pre pola sata Stanislav brižno nasuo u čašu. Osećala se bolje čim ga je ispila.
– To ćemo zajedno da izgustiramo da bude super. Najbolje kada moj dragi svekar, a vaš ljubazni suprug ne bude bio ovde. Smislićemo već nešto. Hoću da znam njegov plan tokom nedelje kako bih izbegla bilo koju vrstu komplikacije. Hoću da Janoš i ja budemo sami. Sasvim sami – ponovila je prezrivo, polako je odmerila.
– Ja mogu da ga pozovem na večeru, ali da se vas dvoje ... tu negde ... u kući .. mislim ...
– Hajde recite! Znate koji je ovo vek, niste valjda od onih što su još pod ključem pa niste čuli za tu reč. Mogu da vam kažem kako ta reč izgleda kada...
– Dobro! Znam na šta misliš!? Vođenje ljubavi!
– Ajde, bićemo fini. Odjednom nam je finoća urođena vrlina, a da ne pribegavamo onim iskonskim činjenicama kojih smo, bilo kako se okrene svesni – uvek naginjemo ka gnusnosti i jednostavnosti. Ipak bih upotrebila drugu reč, umesto tog vašeg ...
– Nemoj da upotrebljavaš ništa! – Piroška je besno podignula ruku. – Dovoljno si grozna i bez vulgarnih izraza.
Drasela se kiselo osmehne.
– Da li ste jednom od kako smo videle mog milog supruga – uzora, kako buškara po telu Natalije Nikolajevič, bili dovoljno prisebni da poželite da mu nešto prebacite zbog svega toga? Ne. A zašto? Jer je on vaš voljeni sinčić, naravno da je to što je uradio nešto malo i bezopasno i da može da mu se oprosti. E pa ne! Neću da oprostim. Biću gnusna kao on. Biću gnusna kao vi tokom svih ovih godina – pridigla se. – Sada ćemo lepo da pregledamo planove vašeg muža za ovu nedelju. Želim Janoša. Jasno? – zurila je sa prezirom u nju.
Piroška je klimnula glavom i nasula sebi još jednu čašu vina.

Piczo