Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
Jutros smo pričali o tebi
Čini mi se kako me je to obuklo u proletnje odelo
Odjednom mnogo toga od juče ne nalazim u sebi
I zbog tebe od jutros osećam se smelo.
Mogla bih da budem ko jedan kišan dan
Da poput kiše niz tvoje lice kliznem lako
I zaustavim se negde na grudima tvojim
Ko kapljica kišna da te taknem jako.
Mogla bih od jutros biti kao zraka
Da sa suncem s neba tvoje kose mijem
Da te čuvam od zla, od nevolje od mraka
Da s tobom za nežnost ratove sve bijem.
I od jutros mnogo znanog ne nalazim u sebi
ko da više ni nemam odraz lica tako znan
jer odjednom vidim sebe da živim u tebi
i pitam se kada li će da oživi i taj san?
Jutros smo sasvim slučajno spominjali tebe
I šta bi dala kad bih mogla dotaći te smelo
Jer zbog tebe već satima ne raspoznajem sebe
Ko da zanos obukao me u ljubavno odelo.
PROLEĆE ZA NAS
Nemoj više sanjati laste i oblake plave
I zimu što je prekrivala krovove crvene
Pusti prošlost da prekriju izdanci nove trave
I budi moj u maju, postoj samo zbog mene
Zumbuli se plave u proleća laka
I po tom već znaš da i ljubav se budi
Zagli me u ta topla predvečerja žarka
I pusti sreću da ti ispunjava grudi.
Ljubav je kao prva nota što zrakom hrli
Kao dirka veselja što te nosi do sna
Nemoj bežati od nje kada te već grli
Uzmi sve ono što ljubav može da ti da.
S prolećem i nas dvoje rastemo ko cveće
Bivamo kao dve razigrane, drage sene
Pusti ono što je bilo u kolu tople sreće
Jer ovo proleće postoji zbog tebe i mene.
Ne sanjaj me više
Ne sanjaj me više, jer sada sam tu
Pusti da u nama ljubav raste što tiše
Jer bez tebe sam ko školjka na samom dnu
Bez tebe sam ko pustinja što je snivala kiše.
Ne sanjaj me više, jer sad kraj tebe hodim
Uzmi me u dahu jutra ranog što svira
Pusti me da te niz odaje svojih tajni vodim
Da ti pokažem šta srce mi u ponorima skriva.
Gledaj kako nam se smeši plavi majski cvet
I kako priroda nas grli, mesec korača ka nama
Gledaj kako naš je, odjednom celi svet
I to sunce žarko što se još nebom prolama
Bez mene si bio kao pustinja bez kiše
Kao cvet koji prvu rosu je želeo za sebe
A sad otvori oči i ne sanjaj me više
Jer sada sam baš ovde i hodim kraj tebe.
.
Gledaj me, Habibi
Gledaj me Habibi dok ponoć cveta lako
Dok mesec se smeška i noć nas k sebi vuče
Da opet budemo nagi jer najlepše nam je tako
Gledaj me Habibi, dođi amo moje luče.
Ponoć je sva naša i noć nam se daje
Da je uzmemo odjednom, naglo i do kraja
Pusti ljubav da raste, da plamsa, da traje
Da nas obavije velom večnog beskraja.
Gledaj me tim svojim pogledom snenim, mekim
Dok osećam miris strasti što telom se širi
Skini mi taj mesec što mi se čini dalekim
Možda sjaj tog noćnog svetla uspe da me smiri.
I samo dok me gledaš, dok me grliš sneno
Osećam tvoje poljupce na sebi moje luče
Sva ljubav se obukla u nežno crveno
Gledaj Habibi, kako noć nas sebi opet vuče.
OTROV
Tvoj glas je otrov i tako deluje na mene
Čim čujem kako mi izgovaraš ime čini da gorim
Tada ne osećam krv, već vatru koja mi teče niz vene
Tad znam kako još nisam nikog umela da volim.
Tvoj glas, taj ludi otrov kad u mene se slije
Sve dublje si u mojim mislima, ideš sve do dna
Toliko beskrajnog jata ljubavi u sebi krijem
Tad znam da si ti onaj kog sam ukrala od sna.
Toliko mnogo je toga što u meni sve vrije
Toliko gorim a nikad nemogu sagoreti od tog pića
Što me obuzima svaki put kada se strast u mene skrije
Tad postajem samo duh i tražim stope svog bića.
I znam da kao tebe još nikog nisam mogla da volim
I pitam se da li si ti taj što mi kliziš niz vene
Jer tebi i da hoću baš ne umem da odolim
Tvoj glas je kao otrov i tako deluje na mene.
pesma: EROTIKA
autor: DAJANA DIVERNO
Erotika - puštam da me nosi niz snove.
Tako samo plovim i širim dlane
i pokušavam da obuzdam sebe.
Sve misli lude i žudne ka tebi plove,
lete i hrljaju nesputane, same.
Svake noći na dnu duše tražim tebe.
I maštam o nekim povezima od kože,
maštam da se stapam sa tvojim tenom,
a tvoje ruke su kao okovi na mojim grudima.
Maštam i maštam. Ludi snovi se množe,
a čine me čas uzdrhtalom, čas poniznom, snenom.
Skrivam te strasti svojstvene ljudima.
Erotika! O tome bih da ti pričam sada,
više nisam sputana, više nema kraja
a smišljam neke lude stvari da probam sa tobom.
Drhtim svaki put kad noć kao pero pada,
i želim te, želim, želim do beskraja
da vodim te uzdrhtalog i strasnog sa sobom.
I tako na tim talasima ludi snovi se množe
sve se vrti kao čigra u takvom spletu,
dok na oblaku strasti koračam, putujem.
A spremam ti već neke poveze od kože,
i nekoliko lanaca da te okujem u cvetu.
Erotika?! Pa da! O tome bih da diskutujem!
pesma RUŽA
autor DAJANA DIVERNO
Pusti me da mirišem kao ruža u bašti,
da trnjem teram kukce i radujem se rosi.
Pusti me da još trenutak budem u tvojoj mašti,
a u drugom trenutku da nestanem u tvojoj kosi..
Gledaj kako zora pruža ruke ka nama,
a ja kao ruža njoj svoje trnje dadem.
Gledaj kako svetlo rujno kroz nas se prolama..
dok polako, tako tiho uzdahe ti kradem.
Pusti me da kao ruža bojim začetak dana,
pusti da te nosim mirisom niz predele cveća..
Nek ljubav nas zagrli ko vatra razbuktana.
pusti da bar jedan tren budem tvoja sreća.
U tvoje oči bih zapala i nestala bih lako,
ko cvetić kog vetar niz šume mračne nosi..
Tako bih nestala u tebi, a da vidi baš svako..
bila bih ko ruža što ti se uplela u kosi.
NEMIR
Nemir se stvara. Lagano. Polako.
Ko otrov teče u venama mojim.
Drhtim. Jeza me hvata. Mogu da letim.
U nemiru tom osećam da živim, postojim
Sve ove godine mira i mrtvila duše,
Lomile su u meni sve živosti i sreće.
Al' opet osetih zanose u viru noći, dok mislim na tebe,
Sve se vrti, sve se kreće...
Nemir taj što k'o pero leti pa se spušta,
sve nagone strasti u meni budi.
Lik tvoj u mojim mislima živi i diše.
Tvoj pogled mi kida srce i grudi.
I ne znam stvarno zašto al' volim te sresti,
Tad sve se uskovitla. K'o da te se bojim.
Svesna sam da nešto tajno živi u nama,
Jer ti ko otrov tečeš venama mojim.
25.Maj 2007god
pesma ZNAM
Znam svaku crtu tvog lica
toliko puta sam ti već gledala sliku,
da mislim kako sam kao ona mala bubuljica
na tvom obrazu.. mala trunka prašine na liku.
Znam svaki pedalj tvojih ruku
gledam ih i znam da bi ih oko svog tela htela,
da se zaustave, zakoče na mome struku -
tako bi ih ljubila, stezala - eh kad bih smela.
Znam boju tvoje kose i očiju tvojih,
u njima se kupam kada sunce grane,
dok gledam ti sliku, tada ko oblake da bojim -
i kad kišno je tada vatromet plane.
Znam te tako dobro, a tako me boli
što bih ti svaku trunku ljubavi htela dati.
I pokazala bih ti jutrom kako srce zna da voli -
a boli me što znam da ti to nikad neceš znati.
pesma iz SONETNOG VENCA
Pesma: Želim te
Autor: Dianna Divernoe
Želim te i u rane zore,
i u carstvu snova,
i dok noću se budim.
Celo telo mi na tebe miriše.
I znam da te volim.
I znam da ludim.
Toliko pesama sam smišljala – zbog tebe,
i noću sam te tražila među zvezdama ovim.
Sve sam strasti uspinjala ka tvom liku.
I drhtala sam kada ti ime izgovorim.
Želim te stalno, sve iskre mi plamte
u grudima,
u mojim nedrima golim.
Budim se jutrom jer mirišem na tebe.
I znam da ludim.
I znam da te volim.
Uvodan deo romana RASPUĆINSKI SPLET
TI
Ti si mi bio na planeti ovoj bas sve.
U tih deset godina sam znala da mi dusa zivi i raste.
Ne videh te evo vec godine dve.
Al tesim se da s prolecem donece te laste.
Laste ljubavi jos lete, dok cvece jos cveta
Slusam neznost u taktovima simfonije lake.
Dala bih ti znam ljubavi bar pola sveta
I potrazila u tvojim ocima ljubavi prodorne zrake.
Nestaje jos jedan dan, jos jedan dan bez tebe.
A u zvezdama te vidim i dodorujem lako.
Opet bih ti u jutrima dala celu sebe
I rado bih da zudnju tu vidi bas svako.
Ti si bio sada znam bas sve
i vazduh, i zemlja i cvece sto mirise.
Al ne videh te evo vec godine dve
A srce mi jos uvek za tobom uzdise.
