Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
Da je tema strasti i tajni jedna od tema kojima ova subotička spisateljica izuzetno dobro barata, vidi se i po romanu ''U SRCU KOBRE''. Roman ispunjen svim ljudskim slutnjama, slabostima, strastima, čežnjama, hirovima, vrhunskom ljubavi, krajnjom mržnjom, smrću.. Radnja romana je smeštena u Turskoj i jasno pokazuje šta se dešava sa ljudima kada se ljubav poput zmije otrovnice nastani u njihovim dušama.
Pažljivo, kao da se plaši je sišla niz stepenice jedan sprat niže, pazeći kako korača, kao da je Dorina svaki stepenik izmazala lepkom.
Rekto se šetala drugim spratom, nikad nije volela da naiđe na Nasiru ili Teodoru. Nisu joj bile mile. Pokucala je na vrata, nakon jednog kratkog ''napred'', ušla je unutra.
Kao i obično, Teofilda je sedela na krevetu i vezala je goblen. Bacila je brz pogled ka Fatimi, pomalo iznenađena što je vidi u svojoj sobi. Odložila je goblen sa strane i uprla dug pogled ka Fatiminom licu.
Fatima je bez reči sela naspram nje.
- Vezeš?
- Da - mirno reče Teofilda, te uze goblen i pokaza joj.
Fatima je klimnula glavom. Bila je to predivna slika nekog pejzaža. Fatima je to samo okrznula pogledom. Teofilda je imala gomilu tih takvih vezova, goblena koje bi nakon što bi ih završila pokazivala svima, a nakon toga bi ih zaturila u jednoj od onih svojih orgomnih fioka iz koje su ti ručni radovi naprosto kipili.
- Stigli su - reče Teofilda tiho, a u očima joj zaplasma onaj setan sjaj.
- Da. Čula sam da su ovde - reče Fatima sa gnevom u glasu.
- Divno je to kada znaš da je tvoj budući muž u kući. Reci mi da li si poželela da ga vidiš?
Fatima je svo jutro stajala na terasi zbog toga. - Ne. Otkud ti tako glupa ideja?
- Pa.. - počela je pažljivo. - Ja sam poželela da ih vidim - rekla je tihim glasom kao da se plaši da će ih Dorina sa hiljadu i jednim uvetom čuti. - I videla sam ga! - rekla je to, a zanos se pojavio na njenom licu. Usne su se blago rastvorile, i uzdah čežnje nije izostao.
- Videla? - razočaranim tonom ponovi Fatima. - I kakvi su?
Teofilda ožive u mislima Asimov lik. - Divan je. stvarno je divan. Onaj drugi je nešto niži od njega i obojica su.. mladi.
- Naravno da su mladi - frknu Fatima ljutito, a onda se zamisli. - Kažeš dvojica?
- Da. Jedan od njih je tvoj budući muž. Onaj jedan je prelep, načisto osvaja svojim likovm.
Fatima se do tada mogla diviti samo ljudima i muškarcima koje je sretala na ulici ili koji su radili kod njih. Veoma ju je zanimalo kako izgleda njen budući suprug i nije joj ni najmanje pogodovalo to što ga je Teofilda videla pre nje. Međutim nije to pokazivala.
- Pa šta ako si ga videla? Ja uopšte ne želim da ga sretnem.. On je za mene poput nekog ogavnog, odurnog mitskog bića kog sam jednom sanjala u nekom svom košmaru i zaboravila.. A kad ono! To mitsko biće itekako hoće da se vrati u moje snove i moj život i tu se učauri...
- To tvoje mitsko biće što hoće da se učauri je vrlo lepo! - reče Teofilda sa prekorom.
